Nison te moli za ništa,
sto san somo na rubu šume, iza cabla.
Još je uvik bilo čežnje u očima praskozorja,
i rose u ariji.
Lino para vlažne trove
visila je nad zemjon u tonkoj magli.
Vidi san te pod smokvon
di muzeš kozu
rukima nježnim i svježim ko maslo.
I osto san mutov.
Nison reko ni riči.
Somo je tić pivo u trstiki.
Omendula je istresla svoj cvit po pijaci,
i čele su doletile.
A na drugoj bondi kanola
bila su vrota crikve širon otvorena,
i pobožni judi počeli su pivot svoje pisme.
Sa sićicon u krilu vidi san te di muzeš kozu,
jo san još uvik čeko sa svojin proznin potićen.
I nison ti prišo.
Nebo se probudilo od jeke zvon sa kampanela.
Prašina se digla pod kopitima bloga čisu ga gonili.
Žene su se vraćole s česme
sa sićima na bedru u kojima je voda skokala
tvoje su noge proizvodile zvuk, i sić se prilivo.
I jutro je pasalo, a jo ti nison prišo.
Rabindranath Tagore - na čakavicu preveo by Dominis